Сваког дана радимо и радимо. Осећаћемо се уморно, а понекад ћемо се осећати збуњено због живота. Зато смо овде одабрали неколико лепих чланака са интернета да их поделимо са вама.
Члан 1. Искористи дан и живи у садашњости
Да ли сте неко ко често изговара следеће фразе? „За минут“, „Урадићу то касније“ или „Урадићу то сутра“.
Ако јесте, молим вас, одмах их избаците из свог речника и искористите прилику! Зашто? Зато што никада не знамо колико нам је времена преостало — а важно је да искористимо сваки његов делић!
Ваша деца су бебе и мала само један тренутак! Сликајте! Снимајте видео записе! Лезите на земљу и играјте се са њима! Избегавајте да кажете „Не“, „Чим завршим“ или било каква друга одлагања.
Буди добар пријатељ! Посећуј друге! Зови! Шаљи честитке! Понуди помоћ! И обавезно реци својим пријатељима колико ти значе!
Буди најбољи син или ћерка коју можеш! Баш као и са пријатељима — обрати им се кад год је то могуће! Реци родитељима колико их волиш!
Будите одличан власник кућног љубимца! Посветите им пуно пажње и покажите им пуно љубави!
И последње, али не и најмање важно — ослободите се негативности! Не губите ни секунду на мржњу или негативна осећања! Пустите све и живите тренутак — не због прошлости! Обавезно живите сваки секунд као да вам је последњи!
Члан 2. Залазак сунца
Једног дана прошлог новембра имали смо изванредан залазак сунца.
Шетао сам ливадом, извором малог потока, када је сунце, непосредно пре заласка, после хладног сивог дана, досегло јасан слој на хоризонту. Најнежнија и најсветлија вечерња сунчева светлост падала је на суву траву, на гране дрвећа на супротном хоризонту и на лишће храстова на падини брда, док су се наше сенке протезале дуго преко ливаде ка истоку, као да смо само честице у њеним зрацима. Био је то тако леп призор који нисмо могли ни замислити пре само тренутак, а ваздух је био тако топао и спокојан да ништа није било потребно да се та ливада претвори у рај.
Сунце је зашло на тој усамљеној ливади, где се ниједна кућа није видела, са свим сјајем и раскошом којим је обасипало градове, као што никада раније није залазило. Био је ту само усамљени мочварни јастреб чија су крила била позлаћена златном светлошћу. Пустињак је погледао из своје колибе, а мали поток са црним жилама вијугао је кроз мочвару. Док смо ходали у тој чистој и блиставој светлости која је позлаћивала увелу траву и лишће, помислио сам да никада нисам био окупан у таквој златној поплави и да никада више нећу.
Зато, пријатељи моји, уживајте у сваком дану!
Време објаве: 17. јануар 2022.